Intervju objavljen u časopisu “Estetika, hirurgija & kozmetika” – proširena verzija

dr Predrag Matejin – Gospodin sa skalpelom

– Predstavljamo Vam dr Predraga Matejina, spec. plastične, rekonstruktivne i estetske hirurgije, “Clinic OLYMP” Novi Sad

Sestre iz hiruške sale za njega vole da kažu da je jedan od najboljih sa kojim su radile, prava fina novosadska škola, jako pedantan i pažljiv od prve konsultacije, svakog šava, pa do završne kontrole…Ukratko, gospodin sa skalpelom.

Reč je o dr Predragu Matejinu, specijalisti plastične, rekonstruktivne i estetske hirurgije, novom pojačanju tima “Clinic Olymp” iz Novog Sada.

“Dugo smo tražili i pronašli smo najboljeg”, kažu u ovoj Klinici, čiji je zaštitno lice godinama bio dr Dimitrije Panfilov, njen osnivač.

– Za vas kažu da ste najbolji primer “novosadske škole plastične hirurgije”, pedantan i pažljiv u razgovoru sa svakim pacijentom i u svim fazama operativnog postupka. Da li ste to zaista Vi?

Da li sam “najbolji” neka sude drugi, ali da sam pedantan i pažljiv – od prvog susreta sa potencijalnim pacijentom pa do poslednje kontrole – jesam.

Posvećenost ljudima, svim koracima u procesu i detaljima mi je verovatno ostala usađena od detinjstva, a još tada sam voleo da nešto radim sa rukama, da pravim nešto od drveta… To me je pratilo i kroz srednju medicinsku školu i fakultet, uvek sam naginjalo ka nekim manuelnim stvarima u medicini. Najviše sam voleo da boravim u previjalištu, gde su mi davali da vadim konce, previjam, stavljam gips ili nešto od tih stvari koje drugi đaci baš i nisu mnogo voleli. Mogu reći da sam se od prvih dana učenja medicine u srednjoj školi usmerio ka operativnim granama. Na četvrtoj godini fakulteta počeo sam da odlazim na hirurgiju mimo redovnih vežbi. Na redovnim vežbama sam se upoznao sa doktorima koji su radili u urgentnoj medicini i dolazio sam kad god sam imao vremena od vežbi i od učenja i pomagao na urgentnoj – počeo sam da šijem rane i da se upoznajem sa hirurgijom. Tada mi je definitivno bilo jasno da je hirurgija nešto šta će me okupirati u daljem životu i profesionalnoj karijeri.

– Da li ste se ikada pokajali zbog tog izbora?

Bez dileme bih ponovo izabrao isto. Medicina i to što je ona u u svojoj suštini – lečenje i pomaganje ljudima – uvek mi je bio motiv, a plastična hirurgija predstavlja nešto što je spoj medicine i estetike, tako da sam u njoj našao vezu sa svojom sklonošću prema umetnosti i vajarstvu, samo u ovom slučaju ne obrađujem kamen ili drvo, već živo tkivo. Volim da stvaram nešto novo, nešto bolje i lepše i da se u tome usavršavam, a zadovoljstvo pacijenata je ono što me posebno ispunjava. To zadovoljstvo nakon što uz moju pomoć prevaziđu neki od svojih “nedostataka” je ono što mi daje snagu i potvrdu da sam na dobrom putu i da treba da nastavim dalje. Trenuci kada pacijenti pokažu to svoje zadovoljstvo, kada zasijaju punim sjajem i kada svoju sreću i radost zbog dobrog ishoda unesu u prostoriju su zaista nešto što motiviše i ispunjava.

dr Matejin za vreme pauze u društvu medicinskog osoblja Clinic Olymp

– Kolege sa kojima radite kažu za vas da ste uzuzetno strpljivi sa svakim pacijientom, bez obzira na vrstu problema ili želju sa kojom kod vas dolazi?

Mislim da estetski hirurg mora da neguje individualni pristup prema svakom pacijentu. Meni nije problem da razgovaram sa svima: decom, “običnim ljudima” koji dođu sa svojim skromnim željama, ali i manekenkama ili umetnicima, onima koji imaju visoke standarde u estetici uopšte, pa i u estetici vlastitog lica i tela.

Ta moja sposobnost da ostvarim dobar kontakt sa svim ljudima, bez obzira na nivo obrazovanja, status u društvu ili profesiju kojom se bave omogućuje mi da ih bolje razumem, shvatim njihove želje i očekivanja, i da svatko od njih dobije ono što očekuje.

– Šta je to što, pored potpune posvećenosti svakom pacijentu, smatrate da bi svaki plastični hirurg morao da ima?

Osim posvećenost poslu i pacijentima, što je svakako na prvom mestu, to je želja da se stalno usavršava, da bude spretan i sposoban da ono što je zamislio i sprovede u delo. Nije dovoljno biti samo akademski obrazovan, načitan i informisan, bitno je da ono što naučiš, čuješ i vidiš, možeš da sprovedeš u praksi i da to da dobre rezultate i efekte.

Hirurg mora da bude pozitivna osoba, da voli svoj posao i svoje pacijente, jer će imati mnogo više zadovoljnih pacijenata. Siguran sam da za dobrog hirurga nije dovoljno da zna da dobro “reže i zašiva”, već je potrebno da zna da pristupi i ostvari dijalog sa svakim pacijentom kroz jedan topli i ljudski pristup. Tek tada može da postigne dobar rezultat.

dr Matejin na ISAPS kongresu plastičnih hirurga u Miami-ju

IZAZOV „LAKIH“ PROCEDURA

– Sve glasnije su tvrdnje da neinvazivni tretmani podmlađivanja preuzimaju primat nad hirurškim. Koliko u tome ima istine, s obzirom da se uspešno bavite i jednim i drugim?

Činjenica je da neinvazivni i neoperativni tretmani postaju sve brojniji i da se mnogo brže razvijaju od operativnih tehnike, koje su više-manje standardne. Razlog tome nije teško naći: oni su naizgled vrlo jednostavni; relativno malo koštaju u odnosu na operativne tehnike, rezultati nisu trajni pa se na njih pacijenti odlučuju lakše i brže, mogu se uraditi brzo, bukvalno uraditi na pauzi za ručak, i zahtevaju minimalno ili nikakvo odsustvo iz javnosti i posla. Osim toga, njihovi krajnji rezultati su vidljivi gotovo odmah, a vreme oporavka je minimalno.

Svedoci smo i stalnog unapređenje materijala koji se koriste u nehirurškim tretmanima, tako da je mogućnost neželjene reakcije tj. komplikacije svedena na minimum. Naravno, ukoliko ih radi stručna osoba. Sve to dovodi do većeg zadovoljstva pacijenata, koji vrlo rado ponavljaju tretmane svakih nekoliko meseci i tako odlažu potrebu za hirurškom intervencijom.

Očekujem da će se neinvazivni tretmani sve više i više koristiti, jer svi vole rešenja koja su jednostavna, brza i relativno jeftina.

– Koliko Vam znanje i iskustvo hirurga pomaže pri izvođenju neinvanzivnih tretmana?

Mnogo! Hirurgija važi za “teški artiljeriju”, tako da u odnosu na nju neinvazivni tretmani izgledaju nevažni i slabašni, što je zamka u koju mnogi upadnu. I kod neinvazivnih tretmana postoji mnogo mogućnosti da se pogreši, sa ozbiljnim posledicama po pacijenta.

Plastični hirurzi su svakako najstručniji i najedukovaniji za njihovo izvođenje, što polako dolazi do svesti mnogih ljudi u svetu, pa i kod nas. Zbog stečenog znanja na raznim poljima, pacijent ima najmanje rizika i može da očekuje najbolji moguć rezultat ako neinvazivnu intervenciju radi plastični hirurg.

– NEKADA JE I MILILITAR HIJALURONA DOVOLJAN ZA SREĆU PACIJENTA?

Meni kao hirurgu je izazov da svakom pacijentu pomognem i da mu omogućim rezultat koji će učiniti da zasija u punom sjaju i lepoti i koji će ga učiniti srećnim i zadovoljnim. Ako to mogu da postignem neinvanzivnim i nehirurškim metodama, sa jednim mililitrom hijalurona u neku regiju, zašto da ne. Vraćamo se na ono da je bitno da pacijent bude zadovoljan, a da li je do toga dovela hirurška ili nehirurška metoda, manje je bitno.

– Kako gledate na preterivanja na tom polju? Svedoci smo da mnogi žele predimenzionirane usne i sl..

Neretko odbijem one pacijente koji žele nešto što se kosi sa mojim standardima lepog I estetski prihvatljivog. Nastojim razumeti potrebe pacijenta te na jedan fin način pokušam da ih osvestim I da im objasnim da bi unošenje prevelike količine hijalurona u usne I tome slično vodilo prema rezultatu koji nije estetski lep I da ne kažem vulgaran. U tome ne želim da učestvujem. Ukoliko primetim da pacijent nema ispravnu I valjanu motivaciju, ukoliko želi da pretera I ukoliko smatram da rezultat neće biti lep I uvidim da ne prihvataju stručne predloge I savete koji su iskreni I dobronamerni, savetujem ih da pokušaju na nekoj drugoj adresi.

OD DR PANFILOVA MOŽE PUNO DA SE NAUČI

– Koja je vaša primarna motivacija da se pridružite “Clinic Olymp” timu?

Primarno je bilo to što je reč o klinici koja je organizovana i funkcioniše prema najvišim standardima, u stručnom, medicinskom i organiziciono-tehničkom smislu. “Clinic Olymp” ima odličan i iskusan medicinski tim, vrhunsku opremu, materijale i uslove za rad. Radi se o jednoj uređenoj klinici u kojoj se poštuju svi principi medicine, struke i nauke. To je mesto gde se pacijent izuzetno poštuje, gde hirurg i pacijent mogu da se na miru skoncentrišu i pripreme za zahvat, operativni ili ne, sa potpunom podrškom na svim stručnim nivoima.

Drugi, veliki razlog, je dr Dimitrije Panfilov, osnivač “Clinic Olymp”, hirurg svetske reputacije, koji je u poslovanje i rad klinike, ali i na ceo tim, preneo svoje veliko međunarodno iskustvo. Smatram da od njega mogu da preuzmem i naučim ono što još nisam u potpunosti usavršio.

Iako sam sa svojih 56 godina u zenitu karijere, i dalje smatram da mogu da budem još bolji. Od dr Panfilova još mogu da naučim i da preuzmem mnogo stručnih “caka”, znanja i iskustva u određenim tipovima intervencija.

Drago mi je da smo se prepoznali i što “Clinic Olymp” želi da se osloni na mene u budućem periodu, što ceo tim veruje u mene i moj rad, a siguran sam da će i pacijenti takođe nastaviti da sa ove adrese odlaze zadovoljni i srećni.

Doktorski tim Clinic Olymp – dr Dario Lizatović, dr Dimitrije Panfilov, dr Vesna Peković-Zrnić i dr Predrag Matejin

– Zbog čega vam pacijenti najviše dolaze?

Mislim da su mi do sada u karijeri pacijenti najviše dolazili zbog preporuka drugih zadovoljnih pacijenata.

Naravno, svestan sam da dobra reklama u današnje doba interneta preuzima sve veći značaj, ali i dalje smatram i mislim da je najbolja reklama preporuka zadovoljnog pacijenta, pacijenta koji će drugima preporučiti svog doktora, a preporučit će ga samo ako je zadovoljan sa svim aspektima, pristupu pacijentu, razumevanju, tehnici, postoperativnom tretmanu, ostajanju u kvalitetnom kontaktu sa pacijentima i nakon operacije. Mislim da je to nešto što je najvažnije.

– Čime su pacijenti najčešće motivisani da se odluče za operaciju?

Naravno da je teško generalizirati i zaista postoji razlika među pacijentima.

Ima pacijenata koji stvarno imaju neki fizički deformitet i ne samo da ga oni doživljavaju, nego i okolina ume da bude vrlo diskriminatorski raspoložena. Naročito oni vidljivi deformiteti poput ušiju koje odstoje od glave ili drugi deformiteti na predelu lica. Takvi pacijenti često razviju komplekse, a i veće probleme. Takvim pacijentima se nakon operacije često popravi i psihičko stanje, a kad se to desi, svi se tome radujemo.

Ispričat ću jednu anegdotu o devojci koja je došla sa majkom i sa željom da operiše nos. Njena majka mi je pričala da je primetila kako se devojka povlači u sebe, ne komunicira sa okolinom, ne izlazi. Otac se nije slagao sa njima, nije odobravao operaciju i bio je skeptičan. Njemu je naravno njegova ćerka bila najlepša.

Kada sam ga nakon nekoliko meseci slučajno sreo na ulici čovek mi je onako dosta ozbiljno I glasno rekao: “Jao doktore što ste mi uradili I kakav problem ste mi napravili”. U momentu sam se iznenadio i nije mi bilo svejedno. Takav iznenađen upitam, šta se desilo, bilo je sve u redu, baš je sve dobro je ispalo. Onda se on nasmejao i rekao: “Ne mogu da oteram momke oko kuće”. Zahvalio mi se i priznao da nije verovao da će doći takve transformacije njegove ćerke, da će se ona tako osloboditi, otvoriti i postati zadovoljnija sama sa sobom, što je rezultiralo njenim pozitivnijim odnosom prema sebi, a tako i prema drugim ljudima.

To je anegdotica koja može opisati pacijente koji imaju u sebi stvarnu želju i potrebu da oslobode svoju unutarnju lepotu za koju su smatrali da je sputana pod tom nesigurnošću zbog nezadovoljstva fizičkim izgledom.

Postoje i pacijenti koji su povedeni nametnutim standardima u modi, estradi, društvenim kretanjima. Žele da prate svoje idole i trendove i zbog toga dolaze. Kod tih pacijenata se isto može dobiti pozitivan rezultat i zadovoljstvo, ali je motivacija pogrešna pa koliko god da odradimo dobar posao, moguće je da rezultat neće biti kakav je očekivan. Da se izbegnu takve situacije, bitno je razumeti pacijenta i da se sa pacijentom jasno iskomunicira šta je moguće uraditi a šta ne, šta se možda treba uraditi, a šta nikako ne, i šta je zapravo to šta će dati dobar rezultat.

BOG NE MISLI DA JE HIRURG…

– Koji su najveći izazovi u estetskoj hirurgiji?

Najveći izazov estetskog hirurga je ne pretera i da ga ne povuče slava. Da ne pomisli da je svemoguć. Da u svakom trenutku bude svestan svojih dometa i mogućnosti, jer ako prekorači ono za što je realno sposoban, tada može da napravi veliki problem.

Ima jedna kratka anegdota koja glasi: U čemu je razlika između plastičnog hirurga i Boga? Bog nikad nije pomislio da je plastični hirurg, a ako plastični hirurg pomisli da je Bog, tada garantovano ulazi u problem.

– SRPSKI, ENGLESKI, RUSKI I SLOVAČKI JEZIK…

Pacijenti često ostanu iznenađeni kad saznaju da mogu da, osim na srpskom, sa mnom razgovaraju i na engleskom, ruskom i slovačkom jeziku. Vojvodina je jedna multikulturalna sredina gde pripadnicima manjina ponekad bude lakše da pričamo na njihovom materinjem jeziku, što meni nije problem. U vreme kad sam bio na početku svoje karijere, da ne kažem kad sam bio mlad i neiskusan lekar, iskusio sam da takav prijatan i topao odnos prema pacijentima često može da bude odlučujući razlog da svoje poverenje poklone baš meni. Od takvog pristupa nisam odustao ni danas, kada sam daleko iskusniji i bolji hirurg nego što sam bio tada. Smatram da je razumevanje, iskreni, ljudski i topao pristup prema pacijentu jednako važan kao i hirurško znanje i umeće. Mislim da je to ono što pacijenti prepoznaju i vole kod mene.

– Što Vas inspiriše u životu?

Prije svega bi da spomenem porodicu, četvero dece i suprugu. Uživam u njima i u svakom njihovom uspehu, uživam da im pomognem da imaju što više uspeha u životu, a što manje problema i razočarenja.

Šta se drugih interesa tiče, strastveni sam ljubitelj prirode. Zaista uživam boraviti u prirodi, družiti se sa drugim ljudima, otkrivati nova mesta, otkrivati i stalno pomerati svoje psihofizičke granice i mogućnosti, kako visinske tako i dubinske. Volim sve sportove na vodi i u vodi.

Volim da mi je okolina uređena. Gde god da sam bio, bilo to kuća ili stan, uvek sam se trudio da oko mene bude ili nekih ribica ili bašta sa uređenim cvećnjakom i ukrasnim biljem ili drvećem. Jako volim rad u bašti, da gajim cveće i bilje, to me odmara.

Šta reći o čoveku koji Vam spase nogu i život pre 20 god., a koga uopšte ni ne poznajete.
Zatim opet, drugi problemi na istoj nozi – iznenadni susret, upoznavanje i rešavanje problema intervencijom u kratkom roku i bez problema, previjanje i briga nakon operacije…
Stvarno, šta reći osim da sam ponovo oduševljen kao i pre 20 godina.

Kada bih morao ocenjivati dr Matejina da li je bolji kao doktor ili kao čovek, rekao bih – oboje.

DOKTORE HVALA ŠTO STE ME SPASILI OBA PUTA

P.S. Ponašanje i briga medicinskih sestara i osoblja klinike je VRHUNSKO – HVALA VAM i svaka čast.

Srdačno Vas pozdravljam – Dušan B.

Zaprati nas